Opšti deo

ŠTA JE lekovito, aromatično i začinsko bilje?

Lekovito, aromatično i začinsko bilje obuhvata biljke koje su nam korisne uglavnom zbog svog ukusa, mirisa ili lekovitih svojstava, ali ponekad ih u kući i bašti koristimo i na neki drugi način.


Bilo zašta da ga koristite, ovo bilje kada je sveže daleko je bolje od sušenog, a ono koje sami osušite je mnogo korisnije od onog kupljenog u prodavnici. Srećom, nije vam potrebno da budete stručnjak iz baštovanstva, niti da imate mnogo prostora i vremena da biste ga uzgajali. U pitanju su biljke sa ne tako velikim prohtevima, koje su pri tom i očaravajuće.


Još jedna prednost posedovanja sopstvene bašte s lekovitom, začinskim i aromatičnim biljem je u tome što listovi koje ćete brati neće imati ni traga štetnih pesticida ni đubriva. Gajenje bilja na organski način, što pre svega znači bez primene hemikalija, predstavlja zaista najbolji način očuvanja kvaliteta koji u sebi nose ove biljke, način koji ne samo što štiti vaše zdravlje i zdravlje vaših biljaka, već i celokupni ekološki status vaše bašte. U organski gajenoj bašti podržavate rast zdravih biljaka i prisustvo korisnih insekata i mikroorganizama koji drže na odstojanju štetočine i bolesti.


Upotreba

U kuvanju, ovo bilje se razlikuje od povrća u relativno malim količinama u kojima se koristi. Neko je jače od drugog: potrebne su vam mnogo manje količine jako aromatičnog bosiljka (Ocimum basilicum, fam. Lamiaceae) ili slatkog majorana (Orignum majorana, fam. Lamiaceae), na primer, nego peršuna (Petroselinum sativum, fam. Apiaceae) ili vlašca (Allium schoenaprasum, Alliaceae). Postoji takođe i blago bilje kao što je dinjica (Sanguisorba minor, fam. Rosaceae) i pepeljuga (Chenopodium bonus-henricus, fam. Chenopodiaceae) koje je potrebno u relativno većim količinama za ostavljanje utiska o prisustvu ili ostvarivanje korisnog delovanja, ali se i tu ipak gotovo nikada ne radi o velikim količinama: one se ne gaje kao savremene vrste povrća a takođe predstavljaju izvor koncentrovanih korisnih jedinjenja (recimo vitamina i minerala).


Ova veoma zdrava jedinjenja predstavljaju samo jedan deo lekovitih svojstava bilja. Iz nekih biljnih ekstrakata čak se dobijaju moćni lekovi – na primer, lek za srce, digitalin, dobija se od purpurnog digitalisa (Digitalis purpurea, fam. Scrophulariaceae). Bilje poput ovog je otrovno i smeju da ga koriste samo osobe sa profesionalnim znanjem o bilju. Međutim, postoji mnogo lekovitog bilja koje može svako da koristi za lečenje jednostavnijih oboljenja u kućnom okruženju. Lekoviti pripravci napravljeni od ovog bilja su vrlo jednostavni a opet čudesno efikasni: ublažujući efekat čaja od nane (Mentha piperita, fam. Lamiaceae) na stomačne probleme ili dejstvo listova gaveza (Symphythum officinale, fam. Boraginaceae) na modrice, na primer, pri čemu nema neprijatnih propratnih efekata. Bašta s lekovitim biljem može vam brzo postati alternativa za kućni ormarić s lekovima.


Jedva da izaziva iznenađenje da neko od ovog bilja takođe ima primenu i u kozmetici: za kožu, kosu, oči i telo. Pored prijatnog mirisa koji ono odaje, lekovita svojstva koja sa sobom nosi doprinose zdravlju te uvećavaju njihovo dejstvo. Na primer, neke mešavine za biljnu kupku imaju moć da opuste a i prijatan miris.
Bilje se danas koristi manje u kući u odnosu na vreme pre nego što su nam postale dostupne razne kućne paste za poliranje, za čišćenje i bojenje. Iako je moguće napraviti te supstance (a prirodne biljne boje zaista mogu da prevaziđu svoje hemijske ekvivalente), tim umećem pre treba da se bave entuzijaste. Ipak, zadržavanje mirisa sušenog aromatičnog bilja u mirisnom potpouriju ili oštrom sredstvu protiv moljaca, jeste nešto što svako lako može sam da pripremi. Bilje za potpuri takođe izgleda privlačno u biljnoj bašti.

Pretraga sajta

Google Oglasi

Preporučujemo

Baner